NASTANAK KARATEA

    Poznati plemić Nakajama (1429) godine silom je ujedinio sva glavna ostrva na Okinavi. Prethodno je nekoliko plemića stalno bilo u sukobu. To je period dinastije Ming (u Kini), a Muramaši (u Japanu). Godine 1329. kineski emigranti masovno naseljavaju Okinavu. Razvija se trgovina. Borilačke veštine iz Kine i Japana, u početku nisu bile mnogo omiljene. Zašto? Zato što je tamo vladao mir, sa naprednom budističkom kultorom. Međutim, harmoničan mir narušavaju trupe iz Japana, koje je poslao Sacuma. Kao talac uzet je princ iz Okinave, a u glavnom gradu Okinave uspostavlja se policijska kontrola. Sva vojnička klasa je zabranjena. Oružje je konfiskovano, pa je zbog toga u borilačkim veštinama Okinave korišćen sistem odbrane štapom, toljagom i golom rukom (tode ili samo te). Jedan instruktor je upotrebio reč KARA-ate (1905. godine) umesto tode.

    Veliki reformator karatea Gicin Funakoši oko 1930. godine je dao pravi naziv prazna ruka. Dakle, osnovni princip je bio braniti se od neprijatelja praznih ruku, bez ikakvog oružja. U ovom slučaju, ovakvim načinom borbe, um se mora osloboditi zlih misli. Govorilo se "prazna dolina prenosi zvuk", "forma je praznina, a praznina je forma". Karate je najosnovnija borilačka veština bez oružja. Okinavljanski karate, taj rani karate, sastojao se od tri osnovna stila. Iz glavnog grada Okinave Surija potekao je stil karatea pod nazivom SURI-TE. Drugi grad u susedstvu zvani NAHA dao je stil NAHA-TE, a treći grad Tomari - stil TOMARI-TE. Iz svakog naziva pojavljuje se reč TE i znači šaka. Ispočetka, vlasti su strogo zabranjivale da se vežba karate, ali on se ipak praktikovao i vežbao u strogoj tajnosti. Nešto kasnije dozvoljeno je treniranje karatea i ono je uvedeno i u škole.

    Gospodari Okinave (japanski vladari) bili su opčinjeni karateom, pa su od okinavljanskih karate majstora tražili da javno izvode demonstracije. Za to je određen slavni učitelj karatea Gicin Funakoši, koji je, počevši veličanje kod dva odlična karate instruktora, imao ogroman talenat. Demonstracije su bile izuzetno uspešne, pa je Gicin Funakoši promovisao karate i u Japanu. U Japanu je osnovan prvi slavni centar za treniranje karate veštine i zvao se SHOTOKAN centar.

    Interesantno je napomenuti Gicin Funakoši podučavao nekoliko talentovanih učenika, pa su oni kasnije osnovali vlastite stilove karatea i drugi okinavljanski sensei su došli u Japan i takođe osnovali vlastite stilove. To se događalo oko 1930. godine. Danas postoji vrlo mnogo različitih stilova karatea, ali najpoznatiji danas su:

    1 - SHOTOKAN

    2 - VADO RYU

    3 - SITO RYU

    4 - GOJU RYU

    Pored ova četiri stila imamo još 6 drugih stilova karatea:

    SUKOKAI

    SOTOKAI

    GODJUKAI

    KJOKUSINKAI

    SANKUKAI

    ISIN RYU i ISHIN RYU

    Karate se iz Japana proširio u sve zemlje sveta.

       MORALNI KODEKS KARATEA

    Neke vrednosti neophodne su za život u zajednici. One čine duhovni sklop čovekov, ali se u savremenom društvu često izgube. Prvorazredni zadatak i misija svakoga ko ima crni pojas je da obnavlja te principe i da bude njihov živi primer.

    ČAST - MEIYO

    VERNOST - CHUJITSU

    ISKRENOST - SEIJITSU

    HRABROST - YUUKI

    DOBROTA I LjUBAZNOST - SHINSETSU

    SKROMNOST I PONIZNOST - KEN

    PRAVEDNOST - TADASHI

    POŠTOVANjE - SONCHOO

    SAMOKONTROLA - SEIGO